Pokucala i ušla. „Budjenje, ajde lepoto mamina, gotova kafa.“ Rekoh i sačekah da se okrene i pogleda me. Kako se okrenuo videla sam mu u pogledu da se odmah rasanio. Ostala sam naslonjena na vrata dok je ustajao. Oko ga je odalo, pogledao je prvo u moje sise, i bradavice koje su se ocrtavale. A zatim i na butine. Okrenuh se dok je još stajao u sobi, da može lepo i guzu da mi vidi. Nije baš guza, pre je dupe, ali dobro dupe.
Otišao je u kupatilo i za par minuta došao u šorcu i majici. Što se kaže, za po kući.
„Jesi li se naspavao sinko?“ Pitala sam prekrštenih nogu, da isturim i pokažem butinu.
„Pa nije da nisam mogao još. Ali jesam lepo spavao?“
„Nešto si lepo sanjao pa si zato spavao dobro?“ Upitah ga i podignuh obrvu.
Zaćutao je par sekundi, kao da otpije kafu. „Ma, klasika. Ja uglavnom sanjam jedno te isto. Ali da, bilo lepo.“ Ispismo kafu u tišini, samo se čuo jutarnji program sa TV-a.
Odnela sam šoljice i jako udahnula, pošto je bilo vreme da mu kažem sve.
Krenula sam ka dnevnoj sobi a on je već ustao i stajao ispred TV-a.
Pogledala sam ga opet. Kakav prelep muškarac.
„E reci mama, šta treba da ti pomognem?“ reče i utiša tv.
„Pa nije to klasična pomoć. Htela sam da ostaneš, da bi popričali malo.“
Pogledao me je upitno i rekao
„Dooobro. A o čemu da popričamo? Sve ok?“ pogled mu je bio zbunjen.
Srećica moja, nema pojma šta ga čeka.
„Pošto ovo, o čemu želim da pričam, ne može da se okoliša. Pa ćemo zato oboje otvorenih karata da pričamo. Može?“
„Može naravno.“ Reče ali proguta dobru knedlu.
„Evo da počnem ja. Pošto sam ja inicirala.“ Rekoh i sedoh na kauč.
„Sedi, nemoj da stojiš.“ Rekla sam mu i po njegovim koracima videla da je malo uplašen od razgovora.
„Opusti se, nije ništa strašno.“ Udahnula sam opet i počela.
„Ovako Lepi moj. Mama zna za tvoje male tajne. Znam ih još kada si bio baš klinac. Mislila sam da će proći, ali nije. Onda sam juče ujutru malo sedela za tvojim kompom i gledala šta to moj sin traži po internetu.“
Pognuo je glavu i već počeo da crveni. Baš mu je bilo neprijatno.
„Alo Ilija, pogledaj me čoveče. Slušaj me. Nema čega da se ni stidiš ni plašiš. Sve je ok. Veruj mami.“
Podigao je pogled u neverici da nisam ljuta pošto je znao šta sve ima na kompu.
„Naišla sam na nešto zanimljivo. Tvoju prepisku za izvesnom ženom koju oslovljavaš sa mama.“
„Ma to je samo onako, to joj je nick name, nema to veze.“ Pravdao se neuspešno.
„Kažem ti. Sve ok. Čitala sam malo i onda naletela na jedan snimak. Tvoj snimak. Tu ti pričaš mnogo neki lepih stvari. Sve je nekako nežno i umereno. Nisi vulgaran. I hoću da ti kažem da sam odgledala do kraja. I sve čula. E vidiš zbog toga su mi gaćice bile tako mokre. One gaćice koje si juče izvadio iz korpe i verovatno su ti negde sakrivene u sobi.“
Ćutao je i gledao me upitno. Čekao je da nastavim sa pričom.
„Bilo mi je mnogo lepo da sve to slušam. I ja mislim da ti nisi opisivao niti pričao o toj tamo mami. Već si pričao o meni. Ne moraš da mi potvrdjuješ sigurna sam u to.“
Kratko je rekao „Da, to je bila priča o tebi.“
„Vidiš, od kako sam odgledala i odslušala sve, nešto se promenilo u meni. Imam bukvalno bol u stomaku. Nadam se da osećaš i želiš sve ono što si rekao na tom snimku?“
