A tek njemu kako je bilo u glavi. Čitav haos. Kako bi voleo da mu ona nije ujna, možda bi i smogao snage da joj kaže koliko ga uzbuđuje. Ovako, trpeo je i krišom bacao poglede na njene raskrupnjale grudi. Kako li ljude najviše privlače stvari koje su im najstrože zabranjene. Ali, neka mislio je, bar može da uživa sa njom u jednom opuštenom danu. Ona je bila duša od žene i zaslužila je da joj neko bar rođendan ulepša i da je nasmeje.
Donela je tortu, onakvu kakvu je najviše voleo, i zajednički su se sladili.
– Hajde, uzmi još, znam da voliš – nudila je već treće parče.
– Ne mogu više,ujna. Ti baš hoćeš da me ugojiš… –branio se
– Važi, samo da znaš, ja sam samo zbog tebe baš ovu tortu pravila… Ti si mi danas jedina sreća i uteha… – rekla mu je, konačno se malo osmehnuvši, dajući mu da primeti kako ju je vino blago opilo. – Hajde, upali muziku da slušamo, imaš ujakove cd-ove tamo na komodi…
– Jao, super, moramo se malo i proveseliti na rođendan. – nasmejao se Marko, podešavajući spravu i pustio je neke balade koje je ujna prethodne večeri puštala.
Lagana muzika je neobično prijatno ispunila prostor stare kuće, donevši mladiću prijatan osećaj da je uspeo razvedriti svoju tužnu i uplakanu ujnu. Ona se konačno razveselila, videvši koliko mu je stalo do nje. Opazila je njegove užarene ispitivačke poglede i jako čudni osećaji su joj ispunili dušu. Uvek stidljiva i smerna žena, prvo se posramila kada je shvatila kakvu je reakcija izazivala kod njihovog mladog sestrića kojeg je uvek gledala kao sina kojeg nikad nije imala, a onda je morala sebi priznati da joj je sve više prijao osećaj da neko u njoj gleda zgodnu ženu. Ponovo se osetila poželjnom i lepom, kao i prvih godina braka. Sela je na fotelju, shvativši da još uvek nije izula svoje lakovane cipelice na štiklu.
– Eto vidiš, kad mi je ove cipelice kupio tvoj ujak, govorio je kako će me i na bal voditi da plešem u njima, a ja nikad nisam mrdnula iz ovog sela… – govorila je ironično, pokušavajući da odveže kopču.
– E ako je tako, hajde ujna, pleši onda sa mnom – reče mladić, želeći u sebi da ponovo dođe u priliku da je zagrli i udiše njen zavodljivi parfem.
– Ma hajde, beži, matora ti je ova ujna za plesove. – branila se a i stidela
– Hajde, molim te, moraš plesati za sopstveni rođendan – reče on uporno, uhvativši je za članak na ruci.
I baš taj dodir njegove ruke ju je razoružao i naterao da pristane na još jednu sitnu ludoriju. Ustala je i iskoračili su na slobodan prostor pored fotelje… Sentiš muzika i crno vino koje je kolalo njihovim venama učinili su da se oboje još malo opuste i zauzmu stav za ples, kao nekakav ozbiljan plesni par. Oboma je srce ludo tuklo u grudima, jer bez obzira na sve, nikad se nisu osećali toliko bliskim jedno drugom. Počeli su se lagano njihati u ritmu muzike, ujna nešto nespretnije od mladića, zbog čega se čak malo i stidela i branila se da ne ume. On joj je predložio da promenu tehniku tako da ga je ona sad obgrlila obema rukama, a on je svojim snažnim šakama sigurno obuhvatio oko struka. Sad su se još više približili i gotovo je čuo ujna Gocino srce kako jako tuče, kao u preplašene srne. Ona je pak mislila da će se srušiti od napetosti. Dozvolila je sebi da se nađe u pravom pravcatom stiskavcu sa Markom i uopšte nije znala šta da radi i kako da se ponaša, budući da je on svo vreme bio divan prema njoj i beskrajno kulturan i pažljiv. Pomislila je da će joj biti lepše ako prestane da razmišlja i prepusti se plesu. I zaista bio je neverovatno lep osećaj i njoj i njemu.
Superr