Zid smrti

Za nas devojke, uvek je interesantan neko nov ko dojde u klub, pa kao gladne lavice kruzimo oko njega, gde ce ga na kraju raskomadati ona najvestija. S druge strane, ovi nasi muski, e oni bi natakli sve sto ima rupu. Njima je svaka cura lepa, kao sto je lep svaki motor. Ogromno bure, unutar koga se bajker krece velikom brzinom od vrha pa do dna, izvodeci razne akrobacije i vratolomije. Bas kao kad muskarac prelazi prstima po vreloj kozi devojke krecuci se od jednih do drugih usana, izvodeci razne pokrete… Adrenalin je tada do tacke kada se pali crvena lampica. A kada se voznja zavrsi, kada se sidje sa zida smrti i kada se shvati da si ostao ziv, e onda ona crvena lampica, od naleta adrenalina prsne i sve pocne da se pusi! Orgazam! Onda ti dodje ili da polomis nesto u paramparcad, ili da jebes nesto dok ti oci ne pobele, ili da se deres i vices iz sveg grla kao kakav mladi demon, kome izbija rep iz guzice, a na ledjima nicu krila! Nas demon, dobar mi drug, razjapio celjusti, digao ruke u nebesa, pa slavi sto je ziv! Braca mu aplaudiraju, grle i tapsu po ramenu, dok se cure zalecu ljubeci ga cas u oko, uvo, cas u usta, nos, koja gde dohvati…Grupa odlazi u odaje svog kluba i pocinje jedna od najinteresantnijih noci u mom zivotu. Sluzi se pice koje se ne pije. Lapce se! Bije najzesci rock, cepa se ozvucenje iz kojeg iskacu djavoli i uskacu u tela kroz usta i nos, pa gamizu pod kozom. A tebe hvataju neki trnci pa neznas ni sam gde bijes i sta bi. Prigusena svetla teraju zenice da se sire pa smo nalik coporu divljih zveri koji vreba najsocniji plen. A plena – koliko hoces! Za nas devojke, uvek je interesantan neko nov ko dojde u klub, pa kao gladne lavice kruzimo oko njega, gde ce ga na kraju raskomadati ona najvestija. S druge strane, ovi nasi muski, e oni bi natakli sve sto ima rupu. Njima je svaka cura lepa, kao sto je lep svaki motor. Njima se svaka da voziti kao sto je i svaki motor vozan. I tu nikada nije bilo problema. Kao sto kaze jedna pesma: Neobicnog izgleda, Prefinjenog ukusa I krvavih ociju Zaljubljen do usiju…. Ni sama neznam koje je doba noci bilo, kada je neko primetio da naseg glavnog junaka nigde nema. Gde je, mamu mu jebem, alo, jel video neko Duku negde? – pita neko. Slezu svi ramenima, obrcu se oko sebe, ali nikako ne ispustaju guz ili sisu koju su zgrabili pa se cele veceri nasladjivali. Daj, utisaj muziku! Dukaaaaa! Duka! Cuti! Slusaj! U prostoriji muk. Svi zanemeli pa osluskuju. Iz susedne, male prostorije gde obicno stoje kartoni pica i jos kojekave gluposti, dopiru zvuci. Bez obzira na pijanost, lepo razaznajemo zvuke koje cujes kada su dvoje u ljubavnom zanosu! Uglavnom preovladava, ono dugo, muklo mmmmmmh. Brzo sibanje medjusobnih pogleda prekinuo je jedan zenski vrisak, nastao usled hvatanja vazduha, gde je jasno bilo da je demon prodro u nju svom silinom pa joj isterao dah! Mi ovamo u transu, niko ne progovara, niko se ne mice. Svaki zuri u svoju tacku i slusa. Slusa opojne uzdahe tankog zenskog glasica. Onako kako ja cujem, pretpostavljam da ju je pripio uz sebe pa je miluje po butinama, prelzeci preko mokrih joj usnica, koje vesto prstima radvaja pa prodire u njenu unutrasnjost, klizavu, vrelu i grcevitu. Svaki put kada joj se disanje ubrzalo i usitnilo, rekla bih da je dobila prst unutra pa nije mogla a da ne ispusti krik. Sledeci krik koji je usledio, a koji je iz momenta podigao sve palice ovamo u prostoriji koja slusa, bio je onaj kada demonska kita prodire po drugi put boreci se sa misicima male slatke ribice koja se, zakljucujem jos nije dovoljno opustila. Koliko demon steze zube i gura kitu napred, toliko mala steze zube pa gura u rikverc, ne bi li oboje dobili ono sto zele. Verovatno joj steze grudi, ljubi vrat, grize uvo, ne bi li je opustio i omogucio sebi prodor. Verovatno se i ona uvija kao zmija, sva ustreptala i zanesena, pa jedva podnosi napetost.