,,Ah…’’,ustade i pogleda me, ,,hajde da promenimo temu…
Paa kako je tebi ovde?’’Njegov pogled me je uplašio,i nisam htela da ga pitam više ništa o tome…
Ostatak večeri je proveo slušajući moje gluposti… -,,Kaćo!’’,čujem nečiji glas…Otvaram oči i vidim mog prelepog brata…
Još uvek mi je teško da ga gledam…Odmah se uzbudim… ,,Znači nije bio san?Stvarno si došao?’’,počela sam ponovo da plačem… ,,Nisam te video da ovoliko plačeš nikad…’’Ajde,ajde spremi se,ja i ti idemo malo u šetnju,pa posle kod matoraca…Nisam ih video 5 godina…’’ -Šetali smo gradom i pričali…Ustvari samo sam ja pričala…On se samo smešio…To nisu bili iskreni osmesi…Kad bih ga malo duže posmatrala videla bih na njegovom licu zabrinutost…Ako to mogu tako da nazovem…Svejedno,nije bio srećan…Šta se to desilo tamo,u Engleskoj?Zašto je on ovakav?Hoću da ga pitam,ali setim se onog njegovog pogleda od sinoć i uplašim se…Nikad mi se to nije desilo,da se ježim od nečijih pogleda…Misteriozan je…Nekako mračan…Njegov glas,stas,pogled ,,ubijaju’’…Takav nije mogao postati a da mu se nije nešto desilo…Šta?
-On mami uzdahe…Žene bukvalno balave nad njim…Ni ja ne mogu da ga gledam dugo…Jer postanem sva crvena…
-Bili smo kod matoraca,i sad konačno dolazimo kod mene u stan…Ja sam kao i obično mrtva umorna,dok je on u punoj snazi…Istuširala sam se prva,posle mene ušao je on…Dok se on tuširao,gledala sam neki film…
Odjednom,otvaraju se vrata i utrčava Lena(Helena)…Nosi neke čupkave čarape do iznad kolena,bokserice sa printom Sunđer Boba,i usku belu majicu…Na prvi pogled je smešna,ali istovremeno i taaako sexy…Svaki delić tela joj se ocrtava…
,,E,evo donela sam neke filmove,horor,haha,da gledamo noćas,važi…’’
Ja i ne stižem da joj kažem da mi je tu brat,kad u jednom trenutkuon izlazi iz kupatila…I na sebi ima samo peškir!!! Lena nije mogla da odvoji pogled od njega…A nisam to mogla ni ja…Ucrvenila sam se,po stoti put danas zbog njega…I Helena se ucrvenela…Što ništa nije čudno,s obzirom na pojavu ispred nas,ali, ona se nikad u životu nije ucrvenila…Nikad… ,,Ooo,pa ti mora da si Helena…’’,progovorio je moj brat…
Negov glas me je trgao…,,Jao! Lena ne sme da me vidi ovakvu,pomisliće svašta!’’,razmišljala sam ja…Srećom,nijedno od njih dvoje nije konstatovalo moje prisusvo… ,,Danas sam čuo više stvari o tebi nego o bilo kome drugom…’’,reče on…
,,Aha,znači slušao me je…A meni je delovao odsutan…’’,ponovo razmišljam… ,,Ja sam Aca,Aleksandar…’’,reče on i pruži joj ruku…Kako ju je pogledao…Da je mene tako pogledao,onesvestila bih se…Pa mislim,kako reagujem na njegove ,,obične’’ poglede,a kamoli na ovakav…Očigledno je da mu se Helena sviđa…Jadna Helena…Gledam je i mislim da će da se sruši…Srećom po mene,sedim u fotelji…
Ona mu pruži ruku…Kad ju je dodirnuo,još više se ucrvenila…On se vrati u kupatilo da se obuče…Nikad nisam videla Lenu tako zbunjenu…Ali nisam smela da dozvolim da me vidi ovakvu…Pokušala sam da složim neku facu,da bih sakrila uzbuđenje…Uspela sam da napravim neku grimasu…Kada je uspela da se malo pribere i kada me je videla,počela je da se smeje…
,,Kakva ti je to faca,zaboga!!!Hahaha…’’ ,,Ma film,film..Tužan je…’’
